Комбиновани тест за вибро колеру О139 (ВЦ О139) и О1 (ВЦ О1) од стране Testsealabs
Вибриони су грам-негативни, високо покретни закривљени штапићи са једним поларним флагелумом.
До 1992. године, колеру су изазивала само два серотипа (Инаба и Огава) и два биотипа (класични и Ел Тор) токсигене Vibrio cholerae O1. Ови организми се могу идентификовати помоћу:
- Биохемијска испитивања и бактеријска култура на селективним медијумима;
- Аглутинација у специфичном антисеруму О групе 1 (усмереном против липополисахаридне компоненте ћелијског зида);
- Доказивање њихове ентеротоксигености помоћу PCR-а.
Вибрио холере О139 је нови сој колере први пут изолован 1993. године. Изгледа да је изведен из биотипа Ел Тор, задржавајући епидемијски потенцијал сојева О1 и производећи исти ентеротоксин колере, иако је изгубио карактеристични О1 соматски антиген.
Овај серовар се идентификује по:
- Одсуство аглутинације у специфичном антисеруму О групе 1;
- Аглутинација у специфичном антисеруму О групе 139;
- Присуство полисахаридне капсуле.
Сојеви V. cholerae O139 подлежу брзим генетским променама, што олакшава бактеријама стицање отпорности на антибиотике. Штавише, претходне инфекције серогрупом O1 не пружају имунитет против O139. Очекује се да ће обим и брзина ширења болести изазване O139 највероватније изазвати следећу пандемију колере широм света.
В. cholerae изазива дијареју колонизацијом у танком цреву и производњом снажног колерног токсина. С обзиром на клиничку и епидемиолошку озбиљност болести, кључно је што пре утврдити присуство В. cholerae у клиничким узорцима, води и храни. Ово омогућава здравственим властима да спроведу одговарајуће праћење и ефикасне превентивне мере.

